Драгомир Радовановић, који је објавио више од 200. књига, радо виђен у сваком друштву, а посебну инспирацију за свој рад налази у – кафанама!
Лесковац – Универзитетски професор Драгомир С. Радовановић, који је објавио више од
200. књига неуморно
ради иако је већ две године формално у пензији. Очекује да до краја ове године
бојавио још – пет књига!
Прву књигу „Стално су будни – зар нису чудни“ Радовановић је објавио
1987. године, у 39. години живота! Професор др Драгомир Радовановић половину
радног века провео је у текстилној индустрији, где је радио као „обичан
радник“, али и директор, а други део радне биографије дуг две деценије исписао
је као професор на више факултета и високих школа широм Србије. „Сусрет са Драгомиром Радовановићем одише необичним
флуидом који вас необјашњивом мистиком зачара после прве реченице коју
изговори. То је човек интересантне спољашњости и ретко карактеристичног духа, одише
неком мистичном харизмом коју ни себи, ни другим не може да објасни“, описује
га проф. др Живан Стојковић, његов дугогодишњи пријатељ.
Драгомир Радовановић, попут познатих српских књижевника, боем је
лесковачког кафанског живота. „Ту је Радовановић непревазиђен. Остао је велики
и увек пожељан у друштву“, појашњава др Стојковић харизму проф. др Драгомира
Радовановића, најплоднијег лесковачког писца, добитника бројних признања за
научни и уметнички рад.
„Имао сам пет или шест година,
за данашње услове право дете, али тада сам био радна снага. Чак и као млађи
почео сам да чувам свиње, ту поред куће, истеријући их на пут да поред њега
пасу траву троскот, коју су толико волеле“, записао је проф. Радовановић у
својој аутобиографској књизи „Моје време“.
Радовановић се књижевним радом бави од 1987. Године, бави се и
сликарством, а познат је као изузетан сакупљач народних умотворин и
афористичар. У
једној од књига, ,,Шале из наше мале’’, записао је бројне занимљиве догодоштине Лесковчана,
њихових пријатеља и гостију.
Питају
Лесковчанку, које су три најлепше ствари на свету:
-Једно
пиће пре, и једна цигара после!
Жена
до касно у ноћ очекује мужа који се запио негде у кафани. У касне сате, муж
долази, а она ће:
-Ајде,
бре, куде си до сг! Чим залаје куче, ја мислим ти си!
Доктор
Радовановић је забележио једну занимљиву причу из лесковачких кафана
и назвао је
Доктор
Драгомир Радовановић, као универзитетски
професор, прибележио је такође много
занимљивих згода из студетског живота, посебно у време полагања испита.
Професору један студент није симпатичан, стално га обара.
Сада
на испиту студент све зна, а професор поново намерава да га обори:
-Колико сијалица има у овој сали!
Студент
брзо изброји и рече:
-Девет!
-Е,
није тачно - рече професор - него десет! Ево још једне! -
и извади сијалицу из џепа, и обори студента.
Следећи
пут иста прича. Опет студент све зна. Опет исто питање:
-Колико има сијалица у сали!
Студент
ће ко из топа:
-Десет!
-Није
десет, него девет! Данас нисам понео сијалицу! - рече професор.
-Е
десет! - рече студент и извади сијалицу из џепа.
Ево још једне занимљиве
приче проф. Радовановића. Дође пријатељ пријатељу у кућу. Њега нема. Заприча
се он са женом, па пошто га је пратио глас да је
швалер, пријатељева жена га
упита:
-Је
ли, а како ти знаш која жена хоће!
-Па,
помиришем је, и на основу тога закључим!
-Па,
хајде, помириши мене, па ми кажи да ли ми се хоће!
Он
је помириса и рече:
-Теби
се неће!
А
жена ће:
-Ти
или лажеш или имаш кијавицу!
Професор Радовановић слови и за великог хуманисту. У време велике
поплаве која је задесила један део Србије у Парохијском дому у Лесковцу,
организовао је хуманитарно књижевно вече „Дар на дар“, а улазница је била –
пакет намирница!
И за сам крај једна порука професора Драгомира Драгана Радовановића,
коју је прибележио у једној од својих књига: „Ако ме неко пређе једном, он је
будала, а ако ме пређе и други пут, онда сам ја будала.“
Данило Коцић
Антрфиле
Животни пут
Драгомир С. Радовановић рођен је 7. априла 1948. године у Кацабаћу,
општина Бојник. Основну школу је завршио у Кацабаћу и Косанчићу, средњу школу у
Лесковцу, студије у Београду, магистрира у Нишу и докторира у Скопљу.
Радовановић је доктор економских наука, дугогодишњи професор универзитета.
Радовановићев научни и књижевни рад приказан је у књигама ,,Ко је ко у хумору и
сатири Југославије’’, ,,Лексикон писаца просветних радника Југославије и
Републике Српске и књизи ,,Знаменити Пусторечани’’. Добитник је многобројних
признања међу којима је Орден рада са златним венцем. Члан је Удружења
књижевника Србије. Живи у Лесковцу.
Антрфиле
Певао
четничке песме
У време када је то била јерес,
професор Радовановић је у лесковачким кафанама, у друштву пријатеља (и уз
неизбежно пиће), певао, између осталог, четничке песме. Једне од договштина
сећа се Добросав Туровић, познати лесковачки историчар и публициста: „Једном
приликом, у кафану „Сајам“ уђе инспектор Државне безбедности, а Радовановић
запева „Иде Тито преко Романије“, па скрену на песму „Спрем те се, спремте, четници“.
Инспектор није Радовановића познавао, позва у страну да ме нешто пита:
„Туровићу, ко је овај што уједно пева и о Титу и Дражи?“ Ја му одговорих: „Друже
инспекторе, Драган се овако шали, он је из партизанске Пусте Реке.“ Инспектор
се насмеја и напусти кафану, а ми продужисмо да се дружимо.“
Нема коментара:
Постави коментар